Milica Stojković:"Bila sam svedok-MUZIČKA PRODUKCIJA RTS 1976-1992".Promocija knjige će se održati 1.oktobra u 19 časova u velikom holu RTSa sa izložbom slika i projekcijom VIDEA ove multimedijalne umetnice.
Na svom koncertu u dvorani Kolarčevog univerziteta,Džez
orkestar RTS sa svojim legendarnim dirigentom Vojislavom-Bubišom
Simićem,osnivačem tog ansambla, izveo je popularnu kompoziciju
Fernandeza "Perfidia".Na repertoaru (svojevrsnom vremeplovu ) bile su
kompozicije izvodjene "uživo" i snimane za RTS tokom svih decenija Milica Stojković tekst, kamera i montaža
Jadranka Jovanović svira švedsku pesmu Milici
Stojković u dvorani Kolarčevog univerziteta na generalnoj probi gala
koncerta u čast Švedske koja predsedava EUN
Retko
se na koncertnim podijumima izvodi Paganinijev koncert u D duru.
Pamtimo da ga je sedamdesetih godina prošlog veka izvodio rumunski
virtuoz na violini Jon Vojku .Upravo sa ovim delom,na pretposlednjem
koncertu ove sezone, sa Simfonijskim orkestrom RTS nastupio je ruski
violinista Sergej Krilov.. Naravno da su ove večeri svi beogradski
violinsti kao pravi nuzički mačori ispunili dvoranu.
Ako
imamo u vidu da Sergej Krilov potiče iz porodice muzičara, da je sa
sveta 6 godina koncertirao a sa deset bio solista sa simfonijskim
orkestrom, onda doživljaj koji je to veče priredio dugo će se pamtiti..
Paganinijev koncert , veoma efektan ali obilat raznim tehničkim zamkama , od vrtoglavih pasaža, duplih grifova, decima, flažoleta
veoma osetljivih komponenti i probnog kamena za sve violiniste, sve to
je gost iz Rusije kao od šale maestralno demonstrirao. Šta reći o
letećem stakatu u furioznom tempu, fascinantno blistavim pasažima ne
samo radi tehnike. U tim veoma teškim tehničkim zahtevima bilo je mnogo
muzike.
Posle psiholoških pauza od kojih je zastajao dah, gost iz Rusije bi odjednom ispevao na g žici najuzbudljiviju melodiju.Čak je dobio aplauz posle odsvirane kadence i ako to nije običaj, a na kraju posle burnih ovacija na „bis” je odsvirao transkripciju Bahovog „ Preludijuma i fuge za orgulje” i od publike i celog simfonijskog orkestra bio ispraćen kao kralj.Bravo...
(
Sergej krilov je dobitnik prvih nagrada na konkursima „Antonio
Stradivarius” u Kremoni i „Fric Krarajzler” u Beču i gost je svih
značajnih muzičkih centara u svetu)
Isto
veče izvedeno je najpopularnije delo Rimskog Korsakova svita iz baleta
„Šeherezada” sa gostom iz Ljubljane dirigentom Antunom
Nanutom.Inspirisana bajkom iz „Hiljadu i jedne noći”:čiji su stavovi:
More, Sinbadova ladja,Piča o princu od Kalendera,Carević i carevna,
Preznik u Bagdadu, More i brodolom, dočarava svu raskoš istočnjačkog
ritma i melosa . Iz tog ritmičkog gibanja bajkovitog prizvuka i neslućenih harmonskih boja i raznih
raspoloženja, posle fanfara truba isplivava nežan i mek solo violine uz
pratnju harfe ,motiv Šeherezade. Kompozitor ga više puta ponavlja u
sviti, razradjujući i povezujući tematske delove ali uvek
drugačije..Uspehu izvodjenja ovog dela Rimskog Korsakova veoma je
doprinela Katarina Aleksić, koncert-majstor Simfonijskog orkestra
RTS.Tehnički besprekorno, toplim i voluminoznim tonom suvereno je
odsvirala svoja sola, ni malo ne zaostajući za gostom iz Rusije, i
dobila zaluženi aplauz.
U
organizaciji Srpske akademije nauka priredjena je nesvakidašnja izložba
fotografija pod nazivom "Bez reči" njegove ekselencije Tadaši Nagai,
izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u republici Srbiji i Crnoj
Gori.Otvarajući izložbu, predsednik SANU, akademik Nikola Hajdin,
izmedju ostalog je naglasio da bi voleo da da ovaj vrsni diplomata od
ugleda pamti Beograd i Srbiju kao što će Beograd i Sbija pamtiti njega.
Vrstan poznavalac ekonomskih sistema nekadašnjih socijalističkih
zemalja, gospodin Tadaši Nagai je samo na ovim prostorima proveo više
od deset godina, ali i na visokim funkcijama bio je na svim
kontinentima od Evrope, Australije do Amerike.Za svoj izuzetan rad
dobio je brojna priznanja i počasti. Motiv
ove izložbe istančanog kvaliteta je cvet i probranom kolekcijom fotosa
iz celog sveta,njegova ekselencija nam je poklonila deo sebe.
UKRAS VRAČARA „Divno li je iznenada naići na česmu još je ne ugleda oko a njenu čuješ pesmu“,ove
stihove Desanke Maksimović pevaju vrapci, simboli Beograda, koji se
nalaze na keramičkim pločama česme a sa njene druge strane su leptiri
koji simbolišu lepršanje ka slobodi kao i latinska poslovica pored
imena autora ovog projekta. Česma, izgradjena 1984.godine, je
zadržala svoj prvobitni oblik gusarske galije. Njeni idejni tvorci bili
su inspirisani pričama iz detinjstva o gusarima i ostrvima sa blagom.
Ploče koje vrede 12 hiljada evra je poklon Beogradu slikara Janka Mihajlovića
koji je zajedno sa još nekoliko umetnika bio idejni tvorac i realizator
projekta. Na ovom mestu jednom godišnje, sve do 1994. godine, održavane
su godišnje izložbe crteža vračarskih osnovaca, koje su se završavale
tradicionalnom podelom darova svim učenicima. Za izradu ovog idejnog
rešenja artihetka Slobodan Simić odlikovan je plaketom grada Beograda.
Milica Stojković tekst, kamera i montaža
ps:Ovu muziku svira autor kao prva violina Gudačkog zabavnog orkestra čuvenog Ilije Genića orkestra koji je u svoje vreme konlurisao svetskim orkestrima Mantovanija, Dejvida Rouza, Kostelaneca i drugih.
U Mocartovom koncertu G dur za flautu,u dvorani Kolarčevog univerziteta, 2.X.2008, saSimfonijskim orkestrom RTS nastupio jenjegova ekselencija Tadaši Nagai, izvanredni i opunomoćeni ambasador Japana u Srbiji i Crnoj Gori. Stilski
autentično, izuzetnom lakoćom i elegancijom interpretacije, ugledni
solista je na generalnoj probi oduševio simfoničare RTS kao i
mnogobrojnu publiku na večernjem koncertu. Ovi
inserti sa generalne probe i koncerta su snimljeni veoma primitivnom
kamerom tako da loš kvalitet snimka opravdava dokument ovog
nesvakidašnjeg soliste i koncerta.
